Poezija

Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i glasova
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje
ste dodelili
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo
iskrivljene, nepismene kulture

Naoštri zube za budućnost
- trebaće ti.
Ili će ona tebe slomiti
ili ćeš joj pregristi grkljan
jer takva kakvom se javlj
iz dubine budućih dana
ne sluti na dobro.

Naoštri zube i budi spreman
jer ona dolazi krupnim koracima
po tebe i mene
kako bi ispunila proročanstvo
vladara
crkava
sekti
političara
berzi
političara
i ostalih trgovaca

Naoštri zube

Znam ženu koja je digla ruke od svega.
Nanosala se patnje u naručju i rešila
da se zaboravi u ništavilu.
Dosadile su joj napola pripitomljene želje
i daljine na koje nije stigla i koje su
zauvek ostale tamo negde.

Znam devojčicu rođenu juče
koja prekraja dane brojeći listove knjiga.
Rodila se prerano,umreće upravo kad treba
- na vreme da postane upokojena tuđom voljom.

A šta ti znaš?
Molim

NE MICEMO SE.
NE DISEMO.
NE POSTOJIMO VISE.
SAMO TRAJEMO VEZANI
BESPOTREBNIM
SKUPO PLACENIM
STVARIMA...
U OVOM VREMENU KADA SE SVE PLACA.SVE CAK I SMRT.
NIKADA NIJE BILO TEZE ODLUCITI SE
IZMEDJU OGOLJENOG ZIVOTA BEZ BUDUCNOSTI
I SMRTI KOJA OGOLJAVA SVE ONO STO ZA NAMA OSTAJE...

sanja-kohili.blog

ZABRANITE MI SRCE.
BICE MI LAKSE.
TADA CU KONACNO BITI KOD KUCE.
BICU NA SVOME.
PAJACI CE OSTATI PO STRANI.
MOJE SRCE JE VEC ODAVNO NEZAKONITO.
SVE ONO STO U SEBI NOSI
NE MOZE SLUZITI OVAKVOM SVETU PROMASENOM I JADNOM
GLADNOM UVEK ISTIH MRZNJI I PUNOM UVEK ISTIH UGLEDNIH LICNOSTI
SA PROMAJOM U MOZGU.
sanja-kohili.blog

DOBRA PESMA MOZE POMOCI U LOSIM VREMENIMA...
MOZE SPASTI COVEKA.
KO TO NE ZNA,
ILI NIKAD NIJE BIO U GOVNIMA,
ILI NAPROSTO NIJE COVEK..

sanja-kohili blog

...tako je to na mom ostrvu-desava se da zaduva vetar i dimese mi glasove o smrti koja me je navodno srela na necijim stranicama,u necijim hvalisanjima o tome kako vise ne postojim jer je bas taj neko tako resio...Umislili su da su me ubili,da su me obezglavili,da su me obezrecili-mozda ova rec i ne postoji u recniku,ali zivi kako bi opisala nemogucnost da mi se oduzme pisanje i razmisljanje.
Veliki ''sipak'' saljem kao odgovor svim umisljenim ubicama moje licnosti...mogu da se ubrisu mojom

kohili kaže:

Invalidska kolica za sreću


Nabavila sam ih slučajno
išle su kao poklon uz razlupane prozore
onoga što se pesnički naziva
pogledom na svet
uzvišenim emocijama
a što se antilirika
poput mene tiče
naziva se odsustvom

O tom odsustvu vam pričam
to je sadržaj tih kolica
ja guram osakaćenu sreću
bez uzdaha u večernje sate
i bez opadanja lišća u jesen
na dva točka

kohili kaže:

Štake i zakrpe

Moliću par štaka
za ovo moje srce
Znam da sam ga već
ubijala antiliričnim stihovima
i da kuca na rate

Želim sada a ga rehabilitujem
da mu pružim zasluženu
nadoknadu u vidu štaka
kako bi moglo da se kreće
da udara u ritmu
emocionalnog šepanja
i one isprazne čežnje
koja ničemu me nije odvela

Moliću i jednu zakrpu
to je za onaj
rasečeni

kohili kaže:

Anatomija


Da li vi znate šta ja danas sečem
režem
komadam
rasparčavam
nudim na delove?

Da li znate šta je to na čemu
se učim anatomiji
koji je to deo
onoga što nestaje u talasima
u svetlosti svetionika
na obalama
na pesku?

Da li znate da je živo
da se kreće
da nosi u sebi
i da ga nosim
da se zamara
i da me zamara?