Najnovije blog objave

Radnja se dešava u ruralnom kraju između dva brda. Umrla je baba Jevrosima i baba Živki je zapalo da je okupa i sredi za sahranu. Jevrosima je bila sa onog drugog brda koje je delio potok bez mosta. Narod s obe strane brda je naslagao neke trupce da bi lakše i bez kvašenja prelazili dotični potok ali nikada nisu to uradili po PeeSu i nikada ga nisu Bog zna kako učvrstili. Jevrosimina poslednja želja je bila da je sahrane u rodnom selu, pod starim hrastom, koji je tog leta punio oko 300 godina.

Ćale mi nikada u životu nije čestit'o rođendan al' zato mi imendan, nikada nije zaboravio, čak ni kada smo bili udaljeni po par hiljada kilometara. Poslednji put mi telefon zazvonio na splavu, savski kej bb, pored Gusara... zaista je bilo rano, oko pola osam ujutro i probudio me iz dubokog sna. Čestitao mi je imendan i pitao me je za zdravlje. OK sam k'o i obično, Ti? To je bilo sve i svaki suvišan razgovor ne bio prirodan. Nikada se niko nikome nije jadao, poveravao, postavljao

Vraćam se u svoj rodni grad posle trideset godina. Srećna ali pomalo nesigurna, zbunjena sve mislim uzeće me neko za ruku i vratiti tamo odakle sam došla.
Hodam po ulicama bez cilja, tek tako, da osetim blagodet slobode, širine, gužve, da uživam u šuštanju lišća, cvrkutu ptica, kreketanju žaba.
Raširenih ruku vrtim se u krug kako bih što više udahnula ovog divnog vazduha...sedam na obalu reke i pitam se ...šta ja tu radim? Zar nisam do juče bila tužna, nezadovoljna,

Doći ću sa svojom svitom
sastvaljenom od hartije i slova
Doći ću sa svojom vojskom
od reči,slogova i glasova
i ugasiću lažni sjaj
vaših požutelih od korišćenja
papirića
sa svim brojevima, nulama i ciframa
svim tim činovima koje
ste dodelili
onom šupljem presutom u prazno
kako bi se vaša alava zver otimanja
sakrila u nešto malo izlizane vere i nešto malo
iskrivljene, nepismene kulture

Neverovatna je želja ili glad tog osećaja da si voljen.. Eto znaš me razgolićenih emocija kako bacam osećanja kao konfete...
Nekako se čudno poklopilo vreme, trenutak u svemiru da smo se našli i da si predstavio sve što mi treba sa istim sklonostima sličnim interesovanjima...
Vidim dobro si zaštićen..I zavidim ti na tome....Ne znam zašto kod mene je sve vidljivo i jasno , a nikad nisam bila ovo što sada sebi dozvoljavam...
Ne mogu ti ući u glavu...Ali mislim da

Ma čiste su laži i gnusne prevare da mi sirene ne volimo da lutamo suvozemno, onako kad se maskiramo u smrtnike (da se razumemo ne nosimo kišni mantil i fotoaparat...no da ne širim temu...)..
I tako nošena svojim na daleko poznatim nemircima opet zalutah u omiljeno od svih mora, ili bivših mora ono Panonsko, a volem ga.. Ima li šta lepše od praćakanja po žitu, valjuškanja po mulju uz zaostale žabice,sunčanja na Petrovaradinu noću, uz čašu crnog vina...Ma, milina...

I opet pomislim da sam te zaboravila, kad me oštar bol preseče u predelu srca i to kad najmanje očekujem......
Javiš mi se tajno ušuškan snom, zavijen u deset velova tajni i postaneš mi poslednja misao pred spavanje, ili prva kod budjenja...
A lepo sam odlučila... Neću više..
Ne zaslužuješ moje tajne...Ne zaslužuješ da mi čuvaš srce..
A opet zamiriše Dunav, pa se jave one dunje sa ormara...Onaj sneg belji od veša tvoje bake na vetru...Vino na terasi one

Pismo jedne umrle žene (''Samoubica'')


...A onda dođe smrt i poravna sve.Izbriše sve granice,popuni sve praznine između tvojih postupaka.Izravna sve ono čime si se bavio i sve složi u niz od kojeg bi najveću korist imao upravo taj mrtav čovek - ti! ,jer bi iz tog niza naučio ono što ti je za života promaklo.
Ali ne možeš.Umro si.Umrla si.Mrtav si.Mrtva si.Nema te.Iza tebe
je ostao nikom potreban i nikom shvatljiv smisao jednog potrošenog života

Naoštri zube za budućnost
- trebaće ti.
Ili će ona tebe slomiti
ili ćeš joj pregristi grkljan
jer takva kakvom se javlj
iz dubine budućih dana
ne sluti na dobro.

Naoštri zube i budi spreman
jer ona dolazi krupnim koracima
po tebe i mene
kako bi ispunila proročanstvo
vladara
crkava
sekti
političara
berzi
političara
i ostalih trgovaca

Naoštri zube

Znam ženu koja je digla ruke od svega.
Nanosala se patnje u naručju i rešila
da se zaboravi u ništavilu.
Dosadile su joj napola pripitomljene želje
i daljine na koje nije stigla i koje su
zauvek ostale tamo negde.

Znam devojčicu rođenu juče
koja prekraja dane brojeći listove knjiga.
Rodila se prerano,umreće upravo kad treba
- na vreme da postane upokojena tuđom voljom.

A šta ti znaš?
Molim