Иди кући
Поћи ћу на пут у бескрај,
Носићу само своје ствари,
На том путу знаћу само једно,
Не окрећи главу,
Настави даље.
Биће киша и ветрова,
Биће суза и осмеха,
Али ниједна не може вратити
Оно што је свето,
Дом и сигурност.
Пролазиће све поред мене,
Гледаћу како хода и дише,
Неће ми бити потребно ништа више,
Само крхки кораци у мраку,
И она ноћ кад сам отишла.
Не смем се превише уплашити,
Страх је само нешто што кочи,
У свако доба ноћи тешиће ме светлост са неба,
И шта ми више треба
Јер имам све,
Али свој дом још увек не.
Тражићу дуго док се срце не скраси,
Кад каже ово је то,
Али знам биће то Бог,
Ко ми шаље неког мог.
Неког ко ме у даљини чека и зна да ћу доћи,
У било које доба ноћи,
Без страха и детињарија,
Спремна и одрасла
За свој нови живот.
